ИЗПОЛЗУВАНИ ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА
I. Извори
Acta et diplomats res Albaniae mediae aetatis illustrantia, II, ed. L. Thalloczy, C. Jirecek, M. Šufflay, Vindobonae. 1918.
Actes de Chilandar, Première partie; Actes grecs, éd. L. Petit, BBp, Приложение к 17 тому, 1911.
Actes d’Esphigmenou. Textes, édition diplomatique par J, Lefort. Paris, 1973. Actes de Kutlumus; éd. P. Lemerie, Paris, 1945.
Actes de Lavra, III, ed. P. Lemerie, A. Guillou, N. Svoronos. D. Papachryssanthou, Paris, 1979.
Actes de Lavra, IV, Etudes historiques, actesi serbes, compléments et index par P. Lemerie, A. Guillou, N. Svoronos, D. Papachryssanthou, S. Ćircović, Paris, 1982.
Actes de Pantocrator, éd. L. Petit, BBp, Приложение к 10 тому, 1907, № 2
Actes de Saint-Panthéléèmon. éd. P. Lemeple, G. Dragon, S. Circovic, Paris, 1982.
Actes de Zographou, éd. W. Regel, E. Kurtz, B. Koradlev. — BBp, Приложение к 10 тому, 1907, № 1.
Балабанов, К. Новооткривени портрети краља Марка и краља Вукашина у Марковом манастиру. — Зограф, I, 1966.
Балабанов, К. Новооткривени портрети на кралот Марко и кралот Волкашин во Марковиот манастир. — В: Културно наследство, III, Скопје, 1967.
Bogdan, J. Ein Beitrag zur Bulgarischen und Serbischen Geschichtschreibung. — Archiv für Slav. Phillogie, III—IV, 1980.
Богдановић, Д. Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара. Београд, 1978.
Gregoras, N. Byzantina Historia, I—III, ed. L. Schopenus, Bonnae, 1829—1850.
Гръцки извори за българската история. Т. XXII, С., 1980.
Гръцки извори за българската история. Т. XXV, С., 1983.
Guillou, A. Les Archives de Saint-Jean-Prodrome sur le mont Ménécée, Paris, 1955.
Даничић, Ђ. Животи краљева и архиепископа српских. Загреб, 1866, (= Variorum Peprints, London, 1972).
Darrouzes, J. Ekthesis nea. Manuel des pittakia du XIV-е siècle. — REB, 27, 1969.
Darrouzes, J. Régestes des actes du Patriarchat de Constantinople, I. Les actes des partriarches, F. V. Les Régestes de 1310 a 1376, Paris, 1977.
Дероко, А. Средњевековни градови у Србији, Црној гори и Македонији, Београд, 1950.
Димитријевић, С. Нова серија нових врста српског средњовековног новца.—Старинар, XV—XVI, 1964.
196
Димитријевић, С. Динар цара Константина Дејановића. — Нумизматичар, 2, 1979.
Dölger F., Wirth. P. Regesten der Kaiserurkunden des Oströmischen Reiches, V, Munchen, 1965.
Дуйчев, И. Из старата българска книжнина, Т. II, С., 1944.
Живкова, Л. Четвероевангелието на цар Иван-Александър. С., 1980.
Zacharia von Lingenthal К. Е. Prooemion zu Chrysobullen von D. Cydones. — Sitzungberichte der Kon. preuss. Akademie des Wiss, zu Berlin, II, 1888.
Иванов, Й. Българите в Македония. Издирвания и документи за тяхното потекло, език и народност. С., 1915.
Иванов, Й. Български старини из Македония, С., 1970.
Ивановић, М. Натпис младог краља Марка са цркве Св. Недеље у Призрену. — Зограф, 2, 1967.
Ильинский, Г. Запись в Лесновском Паренесисе Ефрема Сирина 1353 г. — Сп. на БАН, 55, 1933.
Ioannis Cantacuzeni imperatoris historiarum libri IV, cura L. Schopeni, I—III, Bonnae, 1828—1832.
Khitrovo, S. F. Itinéraires russes en Orient, Geneva, 1899.
Каждан, А. П. Два поздневизантийских акта из собрания П. И. Севастьанова. — ВВр, 2, 1949.
Константин из Островици. Записки яничаря. М., 1978.
Кодов, X. Опис на славянските ръкописи в библиеотеката на БАН. С., 1969.
Krekić, В. Dubrovnik (Raguse) et le Levant au Moyen âge, Paris, 1960.
Chronica Ragisina Junii Resti, Zagreb, 1893.
Cronici turceşti privind ţarile Române, I, ed. M. Guboglu şi M. Mehmed, Bucureşti, 1966.
Laonici Chalcocandilae historiarum demonstrations, I, ed. E. Darkò, Budapestini, 1922.
Laurent, V. Un acte grec inédit du despote serbe Constantin Dragas. — REB, 5, 1947.
Lascaris, M. Actes serbes de Vatopedi. — ВSI, VI, 1935—1936.
Lascaris, M. Deux „chrysobulles” serbes pour Lavra. — Хиландарски зборник, I, Београд, 1966.
Lemerle, P., Soloviev, A. Trois chartes de souverains serbes, conservées au monastere de Kutlumus (Mont Athos). — SK, X I, 1940.
Ljubić, S. Listine o odnošajih izmedu južnega slovenstva i Mletačke republike. Zagreb, IV, 1874.
Ljubić, S. Opis jugoslovenskih novaca. Zagreb, 1875.
Македония. Сборник от документи и материали. С., 1979.
Манојловић, Љ. Илустровани календар во Марковом манастиру. — ЗЛУ, 9, 1973.
Матије Властара Синтагмат. Словенски превод времена Душанова. Изд. Ст. Новаковић, Београд, 1907.
Mayendorff, J. Projets de concile oecumenique en 1367. Un dialogue inéedit entre Jean Cantacuzène et le légat Paul. — DOP, 14, 1960.
Мехмед Нешри. Огледало на света. История на османския двор. Съставителство и превод от османотурски език, Мария Калицин. С., 1984.
Mercati, G. Notizie di Procoro e Demetrio Cydone, Studi е Testi, 56, Roma, 1931.
Milkosich, F., Müller, J. Acta Patriarchatus Constantinopolitani (1340— 1402), I, Vindobonnae, 1876.
Милюков, П. H. Християнския древности Западной Македонии. — ИРАИК, IV, I, 1899.
Monumenta Ragusina, Libti Reformationum, III—IV. Zagrabiae, 1888—1896.
Monumenta Serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii, ed. Fr. Miklosich, Viennae, 1858 (Reprint Graz, 1964).
Мошин, В. Акти из светогорских архива. — Споменик САН, 91, 1939.
Мошин, В., Славела, JI., Илиееска, К. Грамотата на Вук Бранковик. — В: Споменици за средновековната и поновата историја на Македонија, Т. I, Скопије, 1975.
197
Мушмов, Н. Античните монети на Балканския полуостров и монетите на българските царе. С., 1912.
Новаковић, С. Законик цара Стефана Душана 1349 и 1354 г. Београд, 1898.
Новаковић, С. Законски споменици српских држава средњег века. Београд, 1912.
Ношпал-Никуљска, Н. За ктиторската композиција и натписот во Марковиот манастир — с. Сушица, Скопско. — ГИНИ, XV, 2, 1971.
Ношпал-Никуљска, Н. Прилог за манастират Св. Андреј на р. Треска на брегот на езерото Матка. — В: Споменици за средновековната и поновата историја на Македонија. Т. I, Скопије, 1975.
Окуньев, Я. JI. Грађа за историји српске уметности: 2. Црква Св. Богородица-Матеич. — ГСНД, 7—8, 1930.
Орбин, М. Краљевство словена. Београд, 1968.
Паисий Хилендарски. Славянобългарска история. Под редакцията на П. Динеков. С., 1984.
Петковић, В. Натписи и записи. — Старинар, II, 1923.
Politis, L. Griechischen Handschriften der Serbischen Kaiserin Elisabeth, — BSI, 2, 1930.
Pseudo-Kodinos. Traité des offices. Ed. J. Verpaux, Paris, 1966.
Радојичић, Ђ. Сп. Листина манастира Петре од октобра 1395 г. као извор за хронологију битке на Ровинама. — Богословље, 2, 1927.
Расолкоска-Николовска, 3. Црквата „Св. Ѓеорги” во Горен Козјак во светлината на новите изпитувања. — В: Симпозиум 1100 г. од смртта на Кирил Солунски, Т. I, Скопије, 1970.
Сакъзов, И. Новооткрити документи от края на XIV век за българи от Македония, продавани като роби. — МПр., 2—3, 1932.
Saria, В. Iz numizmatičke zbirke Narodnog muzeja u Beogradu, IV. Kičevska ostava. Prilog staro-srpskoj numizmatici. — Старинар, 3, 1924—1926.
Синдик, Д. Српске повеље у светогорском манастиру Светог Павла. — Miscellanea, VI, 1978.
Словенски ракописи во Македонија, Т. I, Скопије, 1971.
Schreiner, P. La Chronique brève de 1352. Texte, traduction et commentaire. Troisième partie: de 1342 à 1348. — OChP, XXXI, 2, 1965.
Schreiner, P. Die Byzantinischen Kleinchroniken, I, Einleitung und Text, Wien, 1975.
Соловјев, А. Одабрани споменици српског права од XII до краја, XV века. Београд, 1926.
Соловјев, А. Повеље цара Уроша у Хиландарском архиву. — Богословље, 2, 1927.
Соловјев, А. Повеля крља Душана о манастиру Св. Николе у Врањи. — ПКЈИФ, 7, 1927.
Соловјев, А., Мошин, В. Грчке повеље српских владара. Београд, 1936 (Variorum Reprints, London, 1980).
Спиридон Йеросхимонах. История во кратце о болгарском народе словенском. Изд. В. Златарски, С., 1902.
Sphrantzes, G. Memorii (1401—1472). În anexă Pseudo-Phrantzes: Macarie Melisenos Cronica (1258—1481). Ed. V. Grecu, Bucureşti, 1966.
Станчев, Кр., Джурова, А. Археографски бележки от Националната библиотека в Атина. — Старобългарска литература, IX, 1981.
Старе српске биографије XV и XVII века. Цамблак, Константин, Паисије. Превео Л. Мирковић, Београд, 1936.
Стојановић, Љ. Стари српски записи и натписи. Т. I, Београд, 1902, (Фототипно изд. Београд, 1982).
Стојановић, Љ. Стари српски родослови и летописи. Београд — Сремски. Карловци, 1927.
198
Суботић, Г., Кисас, С. Надгробни натпис сестре деспота Јована Углеше на Маникејској гори. — ЗРВИ, 16, 1975.
Thalloczy, L., Jireček, C. Zwei Urkunden aus Nordalbanien. — Archiv für Slav. Philologie, 21, 1899.
Tinnenfeld, F. Proomion zu Kaiserurkunden, verfaßt von Dem. Kydones. — BSL, XLIV, 2, 1983.
Тричковић, P. Српска црква средином XVII века. — Глас САНУ, СССХХ, Од. ист. наука, књ. 2, 1980.
Флоринский, Т. Памятники законодательной деятелности Душана, царя сербов и греков. Киев, 1888.
Heuzey, L. Jugement synodale en faveur du couvent de la Panaghia des Grandes-Portes. — REG, 32, 1919.
Hopf, C. Chroniques gréco-romanes inédites ou peu connues. Berlin, 1873.
Цонев, Б. Опис на ръкописите и старопечатните книги на Народната библиотека в София, Т. I, C., 1910.
Ягић, В. Константин Филозоф и његов живот Стефана Лазаревића, деспота српског. — Гласник СУД, 42, 1875.
II. Литература
Ангелов, Д. Аграрните отношения в Северна и Централна Македония през XIV век. С., 1958.
Ангелов, Д. По въпроса за населението в Македония през средновековната епоха. — Изкуство, 4—5, 1962.
Ангелов, Д. История на Византия, Т. III, C., 1972.
Ангелов, Д. Средновековният Велбъдж (VII—XIV в). — В: Кюстендил и Кюстендилско. С., 1973.
Ангелов, П. Сведения на Псевдо-Сфранцес за българската история, — Векове, 3, 1976.
Ангелов, П. Грамотите на Стефан Душан за манастира „Св. Никола Мрачки” и българо-сръбските отношения. — ИПp., 1, 1979.
Ангелов, П. Названията „България” и „българи” в титулатурата на сръбските крале от XIV век. — Векове, 2, 1979.
Ангелов, П. Демографският облик на град Охрид през XIII—XIV век. — Векове, 5, 1981.
Ангелов, П. Българо-сръбските политически отношения при царуването на Иван-Александър (1331—1371 г.) и Стефан Душан (1331—1355 г.). — Год. на СУ ИФ, т. 72, 1978, С., 1982.
Ангелов, П. Българи и сърби в борбата срещу османските нашественици. — В: България и Балканите (681—1981). С., 1982.
Ангелов, П. Югозападните български земи и политиката на цар Иван-Александър. — Векове, 4, 1983.
Asdracha, С. Les Rhodopes au XIV-e siècle. Histoire administrative et prosopographie. — REB, 34, 1976.
Barker, J. Manuel II Palaeologus. A Study in Late Byzantine Statemanship. New Jersey, 1969.
Bartusis, M. C. Chrelja and Momčilo: Occasional Servants of Byzantium in XIV-th Century Macedonia. — ВSI, XLI, 2, 1980.
Beldiceanu-Steinherr I. La conquête d’Adrinople par les Turcs et la valeur des chroniques ottomanes. — TM, I, 1965.
199
Binon, S. Les origines legendaires de Xeropotamou et de Saint Paul de l’Athos, Louvain, 1942.
Битракова-Грозданова, В. Прилог кон Охридската ковница од XIV век. — Историја, 1, 1971.
Благојевић, М. Земљорадња у средњовековној Србији. Београд, 1973.
Благојевић, М. Сувладарство у срапским земљама после смрти цара Уроша. — ЗРВИ, 21, 1982.
Богдановић, Д. Измирење српске и византијске цркве. — В: О кнезу Лазару. Научни скуп у Крушевцу 1971. Београд, 1975.
Богдановић, Д., Ћурић, В., Медаковић, Д. Хиландар, Београд, 1978.
Божилов, И. България при Асеневци. — ИПр., 2, 1980.
Божилов, И. Родословието на цар Иван-Александър. — ИПр., 3—4, 1981.
Божилов, И. Фамилията на Асеневци (1186—1460). Генеалогия и просопография. С., 1985.
Болутов. Д. Български исторически паметници на Атон, С., 1961.
Бојаник-Лукач, Д. Како турците го превзеле Скопије (1391 г.) — Зб. музеја на град Скопије, 11 — 12, 1965—1966.
Vacalopoulos, A. History of Macedonia (1354—1833). Thessaloniki, 1973.
Verpaux, J. Les oikeioi. Notes d’histoire institutionnelle et sociale. — REB, 23, 1965.
Gelzer, H. Der Patriarchat von Achrida. Leipzig, 1902.
Грачев, В. П. Сербская государственность в X—XIV вв. Критика теории „жупной организации”. М., 1972.
Grozdanov. Tsv. Wolkashin, Uglhescha, Marco and the Ohrid Archbischopric. — Macedonian Review, 2, 1975.
Грозданов, Ц. Охридското зидно сликарство од XIV век, Охрид, 1980.
Грозданов, Ц. Охрид и Охридската архиепископија во XIV век. — Историja, I, 1980.
Грозданов, Ц., Ђорнаков, Д. Историјски портрети у Полошком (I). — Зоград, 14, 1983.
Грујић, P. Коjи је српски деспот умро као великосхимник Јован Каливит? — ГСНД, 15, 1932.
Guilland, R. Essai sur Nic. Gregoras. L’homme et Toeuvre. Paris, 1926.
Гюзелев, В. Chronicon Mesembriae. Бележки върху историята на българското Черноморие в периода 1366—1448 г. — ГСУИФ, т. 66, кн. 3, 1972—1973, С., 1975.
Гюзелев, В. Българската средновековна държава (VII—XIV в.). — ИПр. 3—4, 1981.
Гюзелев, В. Училища, скриптории, библиотеки и знания в България (XIII—XIV век). С., 1985.
Dennis, G. The Reign of Manuel II Palaeologus in Thessalonika (1382—1387). Rome, 1960.
Dennis, G. The Second Turkish Capture of Thessalonica — 1391, 1394 or 1430? BL, 57, 1964.
Джагацпанян, Е. Д. Еще раз о турецком завоевании Фессалоники. — ВВp., 42, 1981.
Димитријевић, С. Новац града Смедереза. — В: Ослобођење градова у Србији од турака 1862—1867 год. Београд, 1970.
Димитријевић, С. Новац кнеза Лазара у односу на новац других обласних господара. — В: О кнезу Лазару. Научни скуп у Крушевцу 1971 г. Београд, 1975.
Динић, М. Душанова царска титла у очима савременика. — В: Зборник у част шесте стогодишњице законика цара Душана. Т. I, Београд, 1951.
Динић, М. За хронологију Душанових освајања византиских градова. — ЗРВИ, 4, 1956.
Динић, М. Област Бранковића. — ПКJИФ, 26, 1960.
200
Динић, М. Реља Охмучевић — историја и предање. — ЗРВИ, 9, 1966.
Dölger, F. Die Mühle von Chantax. — In: Fr. Dölger, Byzantinische Diplomatik, Ettal, 1956.
Дуйчев, И. Рилският светец и неговата обител. С., 1947.
Дуйчев, И. Мелник през средновековието. — В: Ив. Дуйчев, Българско средновековие. Проучвания върху политическата и културната история на средновековна България. С., 1972.
Дуйчев, И. От Черномен до Косово поле. Към историята на турското завоевание в Тракия през последните десетилетия на XIV век. — В: Българско средновековие. С., 1972.
Dujčev, Iv. Traits de polémique dans la peinture murale de Zemen. — ЗЛУ, 8, 1972.
Dujčev, Iv. Rapports littéraires entre les Byzantins, les Bulgares et les Serbes aux XlV-e et XV-e siècles. — В: Моравска школа и њено доба. Београд, 1972.
Ducellier, At. La façade maritime de l’Albanie au Moyen age. Durazzo et Valona du XI-е au XV-e siecle, Thessaloniki, 1981.
Ђурић, В. Три догаћаја у српској држави XIV века и њихов одјек у сликарству. — ЗЛУ, 4, 1968.
Ђурић, В. Радионица митрополита Јована Зографа. — Зограф, 3, 1969.
Ђурић, В. Мали град — Св. Атанасије у Костуру-Борије. — Зограф, 6, 1975.
Ђурић, В. Византијске фреске у Југославији. Београд, 1980.
Ђурић, Ив. Световни достојанственици у „Ектесис неа”. — ЗРВИ, 18, 1978.
Ђурић, Ив. Поменик светогорског протата с краја XIV века.— ЗРВИ, 20, 1981.
Ђурић, Ив. Евдокија Комнина и њен муж Константин Драгаш.— ЗРВИ, 22, 1983.
Ђурић, Ив. Сумрак Византије. Време Јована VIII Палеолога (1392—1448). Београд, 1984.
Ђорђевић, Ив. Сликарство XIV века у цркви Св. Спаса у село Кучевишту. —